Александро-Свирски манастир је мушки манастир, Тихивинске епархије.
Наалзи се у селу Стара Слобода, Лодејнопољског округа, Лењинградске области, на обали Рошчинског језера.
Манастир је основао Свети Александар Свирски крајем XV века у ретко насељеној шуми Олонец, међу насељима паганских народа - Карела, Вепса, Чуда. Ускоро је Александар Свирски имао ученике. Још за живота ктитора, манастир се развијао као два међусобно повезана, али независно лоцирана комплекса (огранка): Тројице са братским ћелијама и Преображенски - поред гробља. Повезани су путем који води уз језеро.
Мала камена Покровска црква са трпезаријом у Тројичком делу је најстарија грађевина манастира. Изграђена је уз учешће самог Александра Свирског 1533. године донацијама цара Василија III.
Од средине XVII века, манастир је био припојен Ваведено-Отјатском манастиру.
У периоду од 1764. - 1786. године, манастир је служио као резиденција епископа Оленочких и Каргопољских, намесника Новгородске епархије.
Године 1802. на захтев игумана манастира архимандрита Јосифа, уз највишу дозволу митрополита новгородског и петербуршког Амвросија, при манастиру је основана дворазредна свирска (олонечка) богословска школа за подучавање деце свештенства. Школа се налазила у згради манастира. За учитеље и ученике који су истовремено били међу искушеницима манастира обезбеђен је пун монашки садржај. Године 1856. број ученика је био 48 људи. У јулу 1870. године, Указом Светог Синода, богословска школа је затворена и спојена са Петрозаводском богословском школом.
Од 1873. године игуманство манастира Свир је дато епископима олонечком и петрозаводском, а у манастиру је успостављено губернаторство. Од 1890. године манастир је поново постао самосталан и свештенички са посебним ректором-архимандритом.
Године 1900. у манастиру је подигнута капела у знак сећања на чудесно избављење од погибије цара и његове породице приликом слома царског воза.
У јесен 1918. године манастир су заузели и опљачкали чекисти, а његов настојатељ архимандрит Јевгениј (Трофимов) је стрељан у граду Олонцу.
1919. године манастир су заузели Бели Финци, али је ослобођен као резултат операције Видлитса.
Током година совјетске власти, манастир је коришћен као логор за присилни рад Свирлаг у систему Гулага, дечје и инвалидске домове. Неко време у манастиру је била техничка школа, а од 1953. до 2009. године у Тројичком комплексу налазила се Психијатријска болница Свир.
Обнова манастира почела је 1997. године. 2012. године, са благословом Епископа Тихвинског и Лодејнопољског Мстислава, створен је Празнични архијерејски хор. Састоји се од дипломаца високих музичких институција земаља ЗНД. Међу изведеним композицијама: древни византијски и знаменски напеви, литургијска музика 19-20 века, руске, украјинске и белоруске народне песме.